Драчка елегија

Драчки порат

28. април - везани у Драчу

Док киша пада

у граду страном, у граду туђем

непозната лица, очи и сјене

позива ме неко, да ли да уђем?

Мој амиго са брода, виори осмјех

                  као заставу на прови,

да ли је то маска тешког живота

             или у живот креће нови?

Да ли смо вуци већ, ионако, стари

као у резање брод  и он плови

и за више ништа не мари,

као на прогнози срећу да погоди.

Док киша пада, облаци се смију,

уморни морнари у канижели пију.

            Амиго и ја ћутимо у луци,

       вјеру и наду држимо у руци.

Док киша пада,нек` радује се свијет

       што пролази, што одлази.

Дај, да ухватимо трен

                  што се код дјеце налази.

И бићемо сретни.