Енглески
јој омилио Паја Патак, познавала Черчила и Велебита, по оцу Херцеговка, по
мајци Босанка, по баки Србијанка, а живот посветила проучавању узајамних веза
Срба и Келта
Кад
помислим колико сам сам се одрицала радећи истраживање, осетим се као трагична
личност. Имам једну риму која ме теши: У науци ће ипак остати моје име, а неко
сломљено срце тешиће моје риме - овим речима је проф. др Ранка Куић објаснила
свој животни пут.
Ранка
Велшанка, како су је од миља, због љубави према велшанском народу, звали,
животни пут је зарвшила 1. маја, а сахрањена је шестог. Нигде то није написано.
Осим у читуљама. Али, ведрина и дух ове високе, вижљасте даме остају у историји
захваљујући њеном пасионираном раду. Студија о српско-келтским језичким
паралелама "Црвено и бело"(2000) незаобилазна је у истраживањима
етимологије српског језика, а постала је одмах бестселер, као и антологија
келтске поезије "Под белим небом црвен змај" (2002).
"Као
и Срби, и Келти су примат давали царству небеском; оно што нама представља
Косово, њима то представља Катрет. Отуда и такав наслов књиге: црвено
симболизује крв катретских и косовских јунака, бело је царство небеско",
поредила је она.
"Веровали
или не, енглеском језику привукао ме је Паја Патак. Обожавала сам цртане
филмове; Паја је био хировит и љут, па кад му из очију сукну димови - ква,
кваква...", присећала се др Куић.
Пернато
шеврдало
Реч
пингвин отворила ми је врата Велшанске академије. У 12. веку, кад је Хаклуд
пловио, на његовом броду било је много Велшана јер су били добри морнари.
Струје су их завеле на југ, дошли су до Нове Каледоније, и морнари су приметили
да се нешто необично гега по леду. Која је то реч могла да буде изговорена, па
да енглеско ухо чује име пингвин? И пронађем је: састоји се од следећих
камријских речи: ПАН - крзно, перје и ГЊИНГЊУР - шеврдати, гегати се.
Изговорене брзо, ове две речи дају реч ПЕНГВИН, илити пернато шеврдало. Не само
што треба бити луцидан да би се човек бавио тиме већ мора да поседује
радозналост и велику љубав према истраживању. Поред тога, волим Келте и зато ме
тамо зову: Ранка Велшанка.
"Кад
сам '51. дипломирала енглески с високом оценом, ред је био да ме задрже на
катедри - боже сачувај! Једни професори су ми рекли: шта хоћете, нисте
Београђанка?! Други: шта хоћеш, што ниси била у партизанима!?"
Добила
је британску стипендију за постдипломске студије. Директор факултета на
Универзитету у Бристолу био је - Винстон Черчил. "Упознали смо се, руковао
се са мном, питао ме: Како је маршал Тито? Кажем: Па, требало би да ви то боље
знате, управо сте га срели!"
 |
академик
келтистике у
Великој Британији
|
Кујић
је први студентски распуст провела на курсу велшанског. И тада се заљубила у
њих. "Боже, што су ми се свидели Велшани, што су то драги људи. Ако их
поздравите на велшанском, па још дознају да сте тамо негде с Континента, онда
питањима нема краја. Одмах вас зову на ручак."
Велшански није једноставан језик, највећи проблем представљају консонантске и вокалне мутације, говорила је. "Словенице су им посебна посластица: гомила се реч на реч и добије, рецимо, назив места у чијем имену су садржане све његове одлике - толико крава, толико свиња, и црквица".
С магистратуром и докторатом, три године је чекала место асистента на Филолошком. Једног дана декан Вученов јој је рекао: Ранка, ви нисте удати, немате децу и обавезе (као да у животу немам шта да радим), мислимо да вас пошаљемо у Приштину, да организујете катедру за англистику. Тако је стигла на Косово. "Дошавши тамо, одмах сам добила вашке. Приштина, богу иза ногу, а деца златна, талентована за језике. На кесама од бакалука писали су задатке, без грешке. Доле смо се лепо слагали, ко је ово направио - проклета политика? Мајмуни!"
Задесила
се у Призрену баш кад је Бистрица одвалила део обале. Пред очима јој се појавио
се троделни споменик. "С натписом на исквареном латинском на трећем делу
споменика уочим реч: Праотцем - мајко моја, па то је старосрпски са тц! Остале
речи су на келтском и хебрејском. Ја се занебесила, можете мислити пронаћи
српску реч из тог периода? По епиграфском уређењу споменика, он датира у
распону од 1. до 3. века нове ере. Какав 7. век! Словени су дошли овде много
раније него што то тврди "немачка школа". Почетком наше ере један
Србин је сигурно био овде, дао је ту реч и ко зна колико још других." те
речи су за др Куић значиле само једно: пре скоро 2000 година заједно нашле
српске и келтске речи. Овде су се срели Келти и стари Словени.
Кад
је завршила радни век на Филолошком, посветила се проучавању узајамних веза
Срба и Келта." Открила сам да су у називима 15 наших река имена келтских
богиња воде и река, као и келтске називе многих градова у Панонији, који се
завршавају са тина и тун." Чудесну игру речи нашла је у именима наших
река, ликова из легенди... "Морава: МОР плус АВА (суфикс за реку) - Мор је
келтски префикс за девојку, заједно дају: девојка-река. Велшани су веровали у
виле, као и Срби. Име вила Равијојла не постоји у нашем суседству, али зато на
келтском значи помамна, разблудна женска. Таква је, ето, била наша вила
Равијојла."
Сву
уштеђевину потрошила је на ово истраживање, а нико у Србији није хтео да јој
објави књигу. "Зафркавали су ме, кажу: Немате неки секси роман!? "Ма,
идите с Милим Богом!"
09.05.2003.
Расковник
195: Ранка Кујић
