Гледам наш дивни народ. Туге и муке притисле човека.
Нико се ником не радује, разводи, свађе, умишљена , безразложна мрзост, гаји се у сердцу према ближњем свом.
И отети од ближњег, нанети му штету,и
то је легалистически циљ но, редовно је бумеранг који се враћа на сопствену главу.
Играмо се умишљених малих богова, без смисла за
веру, род, отаџбину. Материјални демон је заиграо као мечка у нашим сердцима.
Прождиремо народно битије, па су нас напали са свијех страна. Лешинари осетили
крв. Србија крвари изнутра, Срби једу сами себе.
Испричати причу,
плакати за својим родом, видиш да срце народно крвари, душа се тресе од лелека, мисал се рађа из
камена на којем се родих.
Устадоше песме са ових брда и планина, равница и
мора, камена и вртача, језера и милих река, кад
нам другарство бејаше светиња, где не беше места прорачуну, већ поезији
из сердца дечијег, што певаше онда, моја
земља Србија .
Уљуљкало ме ово михољско поподне, опада лишће, чудесно шуште дрвећа, песму хоћу
и пркос, што се дивно ори са валовитих брда и долина.
Хоће Србин више, хоће боље од својега хтења,
запретен у безбројне мисли, ипак, не заборавља најважније, светињу Космета, и
своје душевне силе привржене том крвотоку србскога постојања.
Захвалити Господу на добром назначењу, но, ми своје силе растачемо у греху, па нам се несрећа стоструко враћа.
Не што је огромна, већ што пуца по нашим плећима.
Игра своју обману нечастиви, кано глумац у
позоришту, па више не зна ко је, само да залуди, и онако замађијан организам.
Блуз, рекао би неко. Туга словесна, најцрња, даркерически офарбана. И због те туге Господу је жао човека, јер га
види да пати, а не жели да погледа очигледно.
Моји Србљи, моје светиљке, свак' од њих има добро
усађено од Господа, само га треба распалити добрим делима, реч се више не бенда....
Чојство, никад до краја опевано, најлепша врлино,
твоја заповест Боже! Певам у славу врлине и зноја мојег народа, није умрло,
успавано је, чека трубе знак!
Доброта побеђује зле силе, добротом без питања човек небесна врата отвара, царство праведних
и славних од Господа Исуса Христа, само се њему клањати и певати, исконско
исповедништво, захвалност вечну за безмерна добра.
Устаните Срби, у славу Вишњега Троипостасног
Господа, исповедите му веру, он ће да вас части, много преко огромног што
примамо сваки дан.
Замисли Србине, тебе Господ Отац, Син и Свети Дух
воле бестрасно. Замислити не можемо каква је то љубав, ал' плимне таласе
свеколике пажње и бриге примамо сваки дан, милује нас Божија рука, захвалићу се
Богу, учини и ти то Србине, деда, оче,мајко, куме, комшија, брате и сестро, рођаче, победниче
Христов!
