И цвеће, и
бумбари, и трава, и класје жита,
И плаветнило
неба и подневна жега...
Доћи ће време –
Господ ће блудног сина да упита:
„На земљи, беше
ли срећан после свега?“
И заборавићу све
– сетићу се само ових
Пољских путева
између класја и трава –
И припивши се уз
колена милосрдних
Од слатких суза
неће моћи да одговори глава.