Кокот
- Југо (Пучина се на широко навукла)
Сам
на киши у ишчекивању бољега,
олуци
лупају, вјетар шамара.
Небо
затворено, примам ударац.
Небо
затворено тонама облака,
пријатељи
далеко миљама,
из
поквареног мрака примам ударац.
На
коњу јаше саблазан, и до пећине много трагова,
људска
мудрост хоће грешке да исправља.
Вртоглавица,
слаби покрет мокрог лица,
море
несреће: Примам ударац.
Искушења
се намножила, језа брије данима,
таман
испред позорнице примам ударац.
Тако
да мудрост себе поједе и до пећине мало трагова;
уска
је стаза - пучина се на широко навукла!На коњу јаше саблазан, у старим панталонама
гладан и сам, послије примљених удараца - настављам!
Музика,
текст и аранжман: Младен Ковачевић и Војислав Мистовић 2006. година
