Војо Мистовић:
Писмо пјесника В.Н.Врангела кнегињи Ј. А. Драгуновој
Поштована Јелена Анрејевна,
Вјероватно претпостављате
да сам Вам и раније хтио писати, но како је моје здравствено и финансијско
стање промјењиво и у неку руку очајно, одлагао сам то из дана у дан. Мој
добротвор кнез Никшин данас ми је удијелио три рубље, тако да је у мојему
квартиру данас посебан дан. Самовар се весело пуши, на столу картошке и двопек.
Купио сам свијеће и табак папира, и остало је толико да Вам могу отправити неколико писама у Петроград.
Морска клима добро
утиче на моје главобоље, мада је ових дана толико хладно да сам слабо излазио.
Знам да бринете, исто тако знам да би ме што скорије хтјели видјети у
Петрограду, али је то, за сада, немогуће. Као и за многе, тако ни за мене нема
посла послије далекоисточне војне. Вратили смо се као живи мртваци. У Москву
нисам хтио ићи јер ме подсјећа на ону промашеност потоњих година која ми је
изједала и срце и тијело. Одлучио сам се за град К. због близине обале, а
највише због позива мојег добротвора кнеза.
Дани пролазе
несувисло. Мој таленат за поезију сам закопао; сложићете се – и свакодневне
главобоље утичу да се слабо, скоро, никако умно напрежем.
Питали сте у
прошлом писму да ли пијем? Да, сједим тако са старим полковником Бездетком завиримо
у бунар сјећања, уз меку вотку, понекад оштро полемишући о свим оним стварима
које се чине битне у том полупијаном кругу. Опет, и ракија има посебно дејство
за моје мигрене, престану главобоље и на тренутак ја се осјетим жив!
Баш синоћ смо
дискутовали о реченици Фјодора Михајловича – да ће љепота спасити свијет. И
полковник се сложио да се ту ради о духовном назначењу, заправо о љубави. У
псалмима пише да ће „најљепши од синова људских“ спасити народ свој. И
ваистину, многи хисторици су тврдили да је Господ Исус Христос плијенио како
физичком тако још више духовном љепотом. Но, нису свима очи отворене да могу
созерцати такву љепоту. Јуда је класичан примјер....Запитали смо се полковник
Бездетко и ја, да ли смо и ми свакодневне Јуде? Овај вијек револуција нам говори
да је тај и такови „јудаизам“ поклопио све оно људско (оно по совјести) у нама,
и да смо постали свакодневни издајници нашег предивног Бога.
Сањам о дану када
ћу опет видјети Петровград, и посветити Вама сво моје вријеме. Вјероватно ће ми
Ваше присуство олакшати свакодневну патњу, а кажете да постоји један изврсни
медик који би ми помогао. О објављивању мојих поема за сада не може бити
говора, не докле ја не дођем. Свијет, уосталом, неће пропустити ништа значајно.
Драга моја Јелена
Андрејевна, управо су ме позвали код кнеза на чај. Ја ћу Вам и даље писати, срећом
остало ми је још седамдесет и пет копејки, тако да Вам ове недјеље могу послати
неколико писама.
С поштовањем,
благодарношћу и искреном надом за наше скоро виђење,
Вјерни Ваш,
Владимир
Николајевич Врангел
