Војо
Мистовић: В.Н.Врангел И.Њекрасову- О пјесми „Признаки жизни"
Поштовани
колега Њекрасов,
Прелази
ми осмјех преко лица сјетивши се нашег сусрета у поезду. Путовали смо за
Москву. Чини ми се да сам имао право избора не бих могао изабрати сроднију душу
од Вас... Сјећам се наших московских дана у славјанским комитетима. Све то
пролази кроз главу, прве јесење слике,
ватрена љубав за родину, за братју Словене, Сербе надасве, житије дивног
пријатељства које траје.
Али
пјесма, Ваша пјесма мој добри пријатељу је та која је покренула мелодију у
мојему духу. Први стих, тако упечатљив јер је истинит и пун духа (купили сте ме
за сва времена):
Она долази у сновима као неочекивана верна незнанка,
лирика мекана,
чиста, тријумфална.
И зато жели да те
упије јер не жали себе, она, та опојна незнанка приноси себе на дар.
И тако виртуозно
прелазите у пламен борбе унутрашње, Ви успјешно крманите бродом поред хридина,
сликајући тако њежно, упечатљиво, на тренутке болно. Јер ту је описана сва
срећа и туга, ту се кида, пада и устаје! Ту је нада скована у уму и човјек се
придиже.
Жао ми је
пријатељу јер смо мало слова размјенили о
нашем љубљеном Православљу.
Тако младалачка
трећа строфа, јуност која буја кроз жиле, но, проничући у нит и дајући
одгонетку: самољубље је гордост, а гордост је одсуство љубави, и ту је „шифра“
човјековог колебања. А ово је земља, планета на којој се све плаћа успут. Млади
човјек тачније проникне у суштаство, старији се, ако су умртвили покајање, гуше
у мору сумњивих нагодби са савјешћу, па је видик замућен, прљав од блата. У
овом гордом вијеку помјерају се границе чудовишних хтјења, равнодушност је
поробила срце већине зато се дешавају екстреми, а рјешење постоји, но човјек се
разбија о стијење, али устаје, мислим да устаје са њежним напрезањем. То је
младост писала! Изванредно, аквамарин...
Тако казује прави
поета о љубави. Са пјесмом додирујете срце човјеку, а то није мала ствар.
Сербски превод је топао нисам се ни бринуо, уосталом, Руси и Серби су једно срце, једна душа.
Приредили сте ми
дивне дане и ноћи са Вашом поезијом, и искрено се радујем идеји да заједно
посјетимо сербски Београд на прољеће. Думаћу о томе, вријеме нових бура неочекиваних
догађаја у немирном свијету је пред нама...
Господ да вас
помилује и сачува.
С дубоким
поштовањем,
Владимир
Николајевич Врангел
