Ни тигар свеђ не прождире, али је свеђ готов да прождере

Из писма католичког проповједника Људевита Вулићевића упућеном Ј. Ј. Штросмајеру, бискупу ђаковачком

ЉУДЕВИТ ВУЛИЋЕВИЋ

Вјеруј ми, пресвијетли бискупе, да ти се је боље манути славјанских и некатоличких предјела, и да је боље Србе и Славјане оставити у оној вјери у којој су се родили, јер кад би се они подвели ватиканској власти изгубили би сазнање своје силе и свијести свог народа, духовно би потонули. Изгубили би ону мужевну цјелоћу коју Рим крњи у људима.

Погледај мало у повијест, прегледај одношаје римског папе са Славјанима, и увјерићеш се, да горега душманина од Ватикана ми нисмо имали. Виђи повијест ових Славјана близу којих ја живим. Папа их је због вјере издесетио ножем или ватром и папи су помагали њемачки цареви (...).

Грозни су одношаји међу нама и Ватиканом, крвљу су написани они листови повијести, и ми их морамо држати вавијек отворене пред очима својег народа, да га криви пророци не преваре и не уведу у нове напасти у несреће горе (....).

Нећеш ми рећи, да су сад друга времена, јер бих ти одговорио да је ватиканска окрутност свеђ иста; оно што није у дјелу јест у моћи и ћуди: ни тигар свеђ не прождире, али је свеђ готов да прождере (...).

ЈОСИП ЈУРАЈ ШТРОСМАЈЕР, БИСКУП ЂАКОВАЧКИ

Очито је, да Ватикан започе борбу са Православном црквом, и ти хоћеш да му будеш посредовањем. Увјери се, да вас Славјани, чланови оне цркве, познају толико им је доста да се од вас знају чувати. Ђе сте били до сад? Ђе су били ватиканци када су се  попови и калуђери ове цркве борили за народ свој? Јесу ли они своје крви пролили и слили са нашом? Они бијаху у вијећу наших непријатеља, у вијећу крвопија, да би згазиле и угушиле све оне што хлепе за слободом.

Писмо је објављено у часопису „Хришћански весник“ 1881.