На ниједну чињеницу из мојег прошлог
текста О. Јован није дао контрааргумент, већ ме назвао лукавим, фанатиком,
опасним по српски народ... Поред низа увреда (да ли се тако брани вјера о.
Јоване?), само је на потоњу тезу о одлуци синода СПЦ о рашчињењу епископа
Артемија покушао дати одговор, на који ћу даље у тексту одговорити.
Са канонске тачке гледишта, мој претходни текст је био сасвим довољан да сваки боготражитељ увиди како стоје
ствари, и ту се налази рјешење: мој искључиви мотив је истина, док је мотив
о.Јована апологија исповједања вјере епископа Артемија.
Но, кренимо редом.
У првом пасусу (а и даље на другом мјесту)
о. Јован тврди да ја „покушавам одбранити
старокалендарски раскол“. Ово је очигледна замјена теза да се замажу очи
вјернима. Ко је о. Јоване направио раскол? Да ли новокалендарци увођењем
папског календара и новотарија или старокалендарци који су остали вјерни ономе
што су нам оставили Свети Оци? На Крстовдан 1925. године сам Бог је ријешио ту
дилему појавом часног крста на небу, када су и полицајци, који су били послани
од стране грчке државе да растуре молитвено сабрање вјерних, сви листом, пришли
онима који су остали вјерни предању.
Ваши аргументи о. Јоване су у стилу коментара тадашњих новокалендараца на чудо: “Ето, заблудјели, Господ вам говори да је Крстовдан био прије тринаест дана“.
Ваши аргументи о. Јоване су у стилу коментара тадашњих новокалендараца на чудо: “Ето, заблудјели, Господ вам говори да је Крстовдан био прије тринаест дана“.
Истинска Православна Црква је одана Христу, она је вјерна Њему а не свјетским токовима и модернизму.
О. Јован ми спочитава неки хокус-покус датум од када СПЦ нема
благодат, па када се увјерио да ја о одређеном датуму нисам ни говорио, позива
ме да ја одредим тај датум када је од СПЦ одступила благодат! Тотални нонсенс.
Затим ме више пута у тексту пријављује
г-дину Добрилу Дедеићу, предсједнику Српске Листе, наводећи да су моји ставови
штетни по српски народ у Црној Гори и да су ми хипотезе лукаве. Него о. Јоване, да ли је штетније и лукавије казати народу истину да је
Српска Православна Црква у пуном молитвеном општењу са монофизитима (а ви их
називате дохалкидонцима, да не би увриједили своју браћу) који су осуђени на
четвртом васељенском сабору и предати анатеми, или сакривати, као што радите
ви, ту истину?
Да ли је штетније и лукавије ћутати о свему ономе што сам навео у
прошлом тексту (а ви те истините факте нисте могли оспорити) или саопштити све
те чињенице вјерном народу?
Нека о овоме
пресуди народ.
„Спознајте истину и она ће вас
ослободити“ каже Господ у Светом Писму, међутим, и поред очију и ушију ви
не чујете и не видите.
На другом мјесту слиједи духовни харакири
протосинђела Јована: "Питам се да ли
Дедејић зна шта Мистовић заступа. То није нимало безазленије од
екуменизма". Опет ме пријављује разредном старјешини.
Испада да истина, истинити аргументи (а
ниједан аргумент о. Јован није побио) нису нимало безазленији од екуменизма.
Чудна нека логика о. Јоване - значи, они који саслужују и молитвено опште са
преко 360 ђавољих секти су вам браћа и пуни благодати, они који евхаристијски
опште са Ватиканом и монофизитима су у истини, а они који не опште са
јеретицима и неће да имају ништа са онима који потпадају под саборске анатеме
су „фанатици“ који нису вриједни спомена, како ви то наглашавате. Да ли је,
цијењени оче, анатема екуменизма Руске Православне Заграничне Цркве глас истине
или глас лажи?
Ова горња тврдња О. Јована се не може
подвести ни под термином „парадокс“ - јер се парадокс може и доказати.
Затим наводи следеће: „Евидентно је да је еп. Артемије наставио да живи учењем свог духовног оца (авва Јустин Поповић), а он је до дан-данас члан СПЦ, макар је и прогнан". Вама је евидентно поштовани протосинђеле, а народу није, да је епископ Артемије наставио учења авве Јустина. Да ли му је авва Јустин благословио боравак на богословским студијама у Регензбургу на католичком универзитету? Кад се то Истина Православља предавала у католичким школама? По правилима тих установа епископ Артемије се морао обавезно молити са „браћом“ католицима и причешћивати из исте чаше. Да ли се епископ Артемије покајао за ту издају вјере?
Долазимо и до јединог аргумента, из мојег
прошлог текста, који је цијењени протосинђел Јован покушао оспорити, а тиче се
одлука о рашчињењу епископа Артемија.
Цитирам: „Ту се јасно види и заблуда г. Мистовића. Да ли су све одлуке сабора
око Атинагоре, који је врхунски екумениста, безаконе? Ако их све, ђутуре,
одбацимо, јер је Атинагора јеретик-екумениста, онда морамо да одбацимо и одлуку
која је донешена у његово време да је Козма Етолски светитељ Цркве Божије“.
Питам часног протосинђела Јована: ко је
прославио Светог Козму Етолског? Да ли Бог или Атинагора? Можемо поставити и
ово питање: Папа римски је у деветнаестом вијеку прославио Светог Ћирила и
Светог Методија, да ли да прихватимо папу римског као благодатног?
Ви сматрате Атинагору православним? Атинагора је био масон 33. степена,
а масонска доктрина се, по Алберту Пајку папи масонерије, заснива на чистоти
луциферијанства. Ево и још једне историјске чињенице: 1948. године авионом
Стејт Департмента Атинагора је слетио у Цариград и постао Васељески патријарх.
А сахрањен је, мимо обичаја како се сахрањују васељенски патријарси, у
запечаћеном ковчегу. Зашто?
Оно што ви исповједате О.Јоване је
следеће: Као прво, у вашем тексту ви рушите догмат да је Црква Једна,Света,
Саборна и Апостолска, јер по вама одлуке синода су у једном случају исправне, а
у другом нису.
Тезом у задњем пасусу: „Дакле, селективно се и одлуке таквог сабора
зараженог јересју прихватају или не. Оне које нису у сагласности са учењем
Цркве се одбацују, а оне које су у сагласности се прихватају“ исповједате да се Црква дијели на здраве
(исповједнике) и болесне (јеретике) и тако директно хулите на Духа Светог, јер
Црква Христова не може бити болесна, њој је глава сами Бог. Шта има свјетлост
са тамом?
И за крај погледајмо, још једном, безумље
„благодатне“ СПЦ. Ваш „благодатни“ патријарх Иринеј је палио јеврејску менору,
а ваш „благодатни“ епископ Иринеј Буловић је прослављао јудејски празник Ханука.
Шта кажу у том случају апостолска правила? Изволите прочитати у књизи Никодима
Милаша „Правила Православне Цркве са тумачењима“. Да вам олакшам, то су канони
64, 70 и 71.
Хоћемо ли
и у овом случају чекати свеправославни сабор
ако знамо да се на Велики Петак поцијепала завјеса у јудејском храму?
Зар Господ није на Велики Понедјељак проклео бесплодну смокву која је оличење
синагоге јудејске?
Да подсјетимо шта јудејска књига
Талмуд говори о Господу Исусу Христу и Пресветој Богородици:
„Христос је син проститутке. Он је копиле“ (Токдош Јежу)
„Христос је био луда. Он је мађионичар. Он
се зове Бен штада (син проститутке)“ (Талмуд, Сабат 104б)
„Христос је на једном ђубришту сахрањено
псето“. (Сахар)
Талмуд о безгрешном зачећу Пресвете
Богородице:
...“Он је тада рекао: Реци ми, од које
врсте детета је твој син? Она је на то одговорила: Имала сам менструацију на
дан кад сам се венчала, и муж ме је због тога напустио. Међутим, зао дух је
дошао и спавао је са мном, и из тог односа ми се родио син“. (Цитат из расправе
Кала 1б).
Поштовани протосинђеле, из вашег умовања
се може закључити да ви не знате да постоји и
небеска и земаљска Црква Христова, не знате просту и јасну чињеницу да је јеретик сам себе одсјекао
и постао сува грана која се у огањ баца, не саборском одлуком, већ исповједањем
јереси. Јеретик је моментално рашчињен од Небеске Цркве, од Христа Спаса, Светог Саве Србскога и свих Светих Срба. На Небу живе у вјечности, а ми на земљи у времену.
Зар вам ово није доказ зашто је изгубљено
Свето Косово и да је српски народ духовно поробљен? Што каже Свети Лука
Вукмановић: „Најгоре ропство је духовно ропство“.
И на крају, свима нама на наук, ријечи
свјетилника Цркве Христове, Светог Марка Ефеског:
„Свједочанства
западних учитеља нити прихватам нити признајем. Претпостављам да су она покварена,
јер у стварима православне вјере не може бити компромиса“.
Са овим сматрам полемику завршеном
сљедствено учењу светог апостола: „Човјека
јеретика по првом и другом савјетовању клони се“.
Војо Мистовић
Први текст протосинђела Јована: https://pravoslavljepzv.wordpress.com/2015/04/16/luteranstvo/
Моје реаговање на његов текст: http://mistakisradio.blogspot.com/2015/04/procvat-luteranstva-reagovanje.html
Одговор протосинђела Јована: http://www.kmnovine.com/2015/04/lot.html
