PRAZNIK I JOŠ NEŠTO...
by: barba Vojo Mistovic
Sklonost čovečanstva ka
praznovanju i praznicima je opšte poznata stvar.
Kada se čovečanstvo konačno
udaljilo od Boga i ostavilo istinsko proslavljanje i
praznovanje svoga Stvoritelja,
ostala je duhovna glad i praznina.
Neko (ili nešto) drugi je morao
doći na to mesto, čovek je morao upotpuniti
tu prazninu.
Ostavljajući istinu,
čovečanstvo se okrenulo lažima. Počelo je proslavljati
prirodu nižu od sebe, životinje , knezove tame, te
sve ono što proslavlja ljudsku
grehovnost i sami grehopad.
Veliki bi se spisak mogao napraviti šta su sve ljudi
proslavljali...
Krvavom francuskom revolucijom
započet je finalni obračun na zemlji.
Obećani
ideali „bratstva, slobode i jednakosti“, pod Luciferovom zastavom, evo, ni dva i frtalj
veka kasnije nisu ispunjeni.
Zašto? Jednostavno je odgovoriti, ali je teško razumeti.
Obećanje slobode „bićete kao
bogovi“ i onaj koji je dao to obećanje je laža na koju čovek
naseda već toliko hiljada
godina. I kao što proces stvaranja čoveka traje, tako i
ova obmana nanovo i nanovo
napada čoveka, kako bi ga smakla sa svojeg božanskog
prizvanja. Onaj koji je dao to
obećanje ne želi slobodu čoveku, on želi njegovo
ropstvo i smrt.
Svaki dan smo svedoci
različitih praznika. Mediji nas pune informacijama kako je
danas dan zemlje, sutra dan
kiše, preksutra ljudskih prava, pa ugroženih foka,
pa dan rodne ravnopravnosti,
zatim dan salame, dan vina....i tako u nedogled.
Svaki dan je praznik za NEČIJU nezasitu glad.
Pravo i istinsko praznovanje
smo ostavili sa strane. Prihvatili smo spoljašnje praznike,
a ostavili smo daleko, istinske praznike koje su naši, koji su u
nama, koji se
doživljavaju najlepšim što
čovek ima- dušom. Izašli smo iz sebe, unizili sopstvenu
ličnost i bitije i prihvatili
bezumnost praznika koji baštine smrt i
propadljivost.
Svaka laž se sakriva pod pojmom
istine, tj. predstavlja se kao istina. Tako i praznik
koji se naziva Praznik žena
(8.mart) je u svojoj suštini praznik protiv žena.
Šta je to doneo Osmi mart,
Klara Cetkin i tzv. emancipacija žena? Pod parolom
slobode, jednakosti i borbe za bolji položaj žena povela se bitka čiji rezultat
danas jasno vidimo. Ta borba
za dostojanstvo žene, dovela je da se, upravo ženin
lik ukalja, zgazi i ponizi.
Danas je žena, umesto dostojanstva dobila osobinu objekta,
što je još gore – mesa.
Odbacujući Bogom ustanovljen poredak, žena je prigrabila
ono što misli da je sloboda i kao Eva u raju zagrizla plod od kojeg se umire.
Današnja žena ne želi porodicu,
instikt joj govori da treba da bude majka, prihvata
majčinstvo, ali bez muža. Današnja žena želi slobodu oblačenja- neodgovorno, ne shvatajući
da njeno oblačenje povređuje ko
zna koliko duša, raspiruje tuđe strasti, te na kraju
bere gorke plodove, biva
silovana, mučena, udarana i ispljuvana ili postaje
suložnica nebrojenih muškaraca,
prljajući svoju telo, mučeći svoju dušu. Davanjem
svoga tela misli da osvaja
slobodu, no ona osvaja ropstvo i na kraju biva izrugana. Dolaze
mlađe, dolaze lepše...
Ženino dostojanstvo nije u
razvratnom oblačenju, naprotiv- žena gradi svoje dostojanstvo
oblačeći se primereno- čuvajući dušu i telo za svojeg ženika.
Jedna u nizu obmana je i ta da
žena mora da radi kao muškarac,
ravnopravno.
Kao da žena nikada ništa nije
radila. Postoji stara misao iz vrela našeg naroda
koja kaže da je „muškarac jedan, a žena tri stuba kuće“. Žene su ponovno osvojile
„slobodu“ ostavljajući ta tri
stuba, ostavljajući najdivnije zanimanje na svetu- vaspitanje
dece i podizanje doma, odlazeći u svet „slobode“ postajući „uspešne i ostvarene“, jer
i one zarađuju svoj dinar.
Rezultate vidimo u tolikom broju propalih brakova koji se šire
zemljom kao kuga, u tolikom
otuđenju od svoje dece i bližnjih, u tolikoj propasti
onog što je sveto i od Boga
blagosloveno, porodica.
Ovaj tekst nije abolicija za
muškarce. Njihova je krivica još veća; jer kao jači sasud
i onaj kojeg je Bog stvorio
prvog, muškarac ima ogromnu odgovornost . No,
muškarci
prihvataju čast, ali ne prihvataju obavezu
i tumaraju ili desno ili levo. Ili su
previše
liberalni te im se svaka gadost čini
podnošljivom ili su nerazumno radikalni
pa ženu gledaju kao na roba, koji mora da služi
njegovom visočanstvu- mužu!
Živimo u dobu koje se može
porediti samo sa prednojevskom erom, koja
je izazvala
potop svega živog na zemlji.
Doba koje je upravo odbacilo ravnopravnost i dostojanstvo
žene- koje se podjednako ruga i muškarcu i ženi. Odbacujući temelje ljubavi- braka,
porodice, zajedništva,
poštovanja, mi odbacujemo svojeg Stvoritelja,
prihvatajući laž za istinu,
prihvatajući stvorenog za stvoritelja.
Svaki dan treba da bude
praznik, u slavu Onoga koji nam je dao disanje i iskupio nas
svojom skupocenom krvlju. Jer
slaveći Njega u svakodnevnom životu, znači poštovanje
žene, njenog dostojanstva,
čuvanje žene i njenog lika, pazeći na ženu kao na slabije
stvorenje, razumevajući njene
slabosti, njenu krhkost, ljubiti je svaki dan.
Jer njeno ime znači – život.
