''Ми ћемо сви, љубезна браћо моја, умријети и тешко нама
ако један другога на овоме свијету живлећи не љубимо, ако се не смиримо с
нашијем суперницима на које жалост имамо, и ако један другоме увређаје не
простимо, нећемо на ономе свијету вјечнога покоја и блаженства имати и неће нам
Отац небесни наша сагрешенија простити.
Дакле, ради Бога, који је једино и вјечно наше добро и ради
вјечнога веселија и радости, којега је Бог уготвио свијем послушним у рајске
сладости вјековјечно уживати и наслаждати се Његова божественога лицезренија ,
и опет вас молим да послушате како ви
пишем, тако били од Бога благословени и тако ви Бог даровао на овому свијету
сваку добру срећу и добри напредак у свему, а на оном вјечну радост, коју вам и
свим христијаном од свега срдца желим и остајем, уздајући се да ће те моје
молбе послушати, ваш доброжелатељ.''
( Из посланице Радуловићима, 1805. г.)
