Барба
Војо - ГРАДЕ МОЈ
Опет
смо се срели граде.
Код
мене су боре видљивије,
разумљиво:
Ти живиш за вријеме,
док
је ово за мене пролазна станица
пуна
трагических судбина и окова,
ван
памети и умова...
И
с..ње умије бити ванвремено -
памте
га сва бића у свим тајмовима,
црн
је образ воћка апокалиптична,
најмање
пати душа јуродива...
Давај
да се излијечимо од комплекса
зграда,
витамина, малограђанских заблуда...
Поздравимо
жизн пуним плућима и
закопајмо
пизме наших малих живота
у
гробницу плавога мора;
неко
мора:
благодарити
за чудесно диханије што
га
без заслуге добисмо.
Буди
сретан граде мој,
читанка
си моја.
Твоји
људи нек' су благословени.
Бар,
6. септембар 2014.
