Као што музички инструмент навију и он сам свира
одређену пјесму, тако ђаво у души навије маштање, па се онда повуче и посматра.
А маштање само тече и тече. Када се оконча, ђаво прилази и труди се да га
поново покрене, па се опет повуче и посматра, како би своје маштање привукао са
неке друге стране. И не одустаје док то не оствари. Сво његово занимање састоји
се у томе. Када се приликом маштања појави покрет страсти, он прилази и ради на
томе да човјека заведе и измами саосјећање или чак сагласност, била она потпуна
или непотпуна. Ако у томе успије, он даље учи како да се оно што је замишљено
спроведе у дјело. И ни за трен не испушта душу из вида, нити прекида са ковањем
својих злих планова против ње.
Ђаво човјека обмањује само до тренутка његовог
пристајања, а онда га оставља да посао доврши сам – што овај и чини, тако да
представља јединог кривца, док ђаво остаје по страни. Дивно, зар не?
Ђаво непрестано покушава да упрља срце својим
нечистотама – и успјева да га затрпа гомилом греховних помисли, а неријетко и
осјећања. То се догађа са човјеком који спава, када изостане пажња. Чим се
пробудиш и то примјетиш, треба истога часа све да очистиш, како ни трага не би
остало. Чиме? Именом Господа Исуса, Коме
је лопата у руци Његовој. Дршка те лопате је – скрушено покајање и
ријешеност да се ђавоље смицалице убудуће не преспавају непажњом. Рука која ту
лопату узима је – вјера са надом да нас Господ неће оставити. Покретач дијела
је – ревност. Његова подршка и основ је – одсуство самосажаљења. Наоружан свим
овим сиђи у срце и тамо све очисти. Не одустај од посла све док не остане ни
једно зрнце прашине ђавоље.
Одломци из књиге Светог Теофана Затворника – Речник
хришћанског опитног живота
