Малограђанства и дилетантизма
морамо се апсолутно клонити: јер оно не отвара очи за спасоносно разумевање и,
самим тим, за лечење, него напротив, завезује нам очи. Оно умирује ум и
распирује страст, умирује не путем схватања, него путем лошег сурогата. Управо
су такви сви уобичајени емигрантски разговори о томе да је револуција просто
резултат завере, свеједно чије (једни веле енглеске, други немачке, трећи
јеврејске. Масони кажу католичке, католици кажу масонске). Одатле: светом
управљају завереници, свесилни, свемогући, који све вуку за нос. А нама остаје
да јурцамо за последицама њихових поступака и да их, разобличавајући их,
региструјемо – свуда подозревајући језуиту, масона, Јеврејина, Енглеза или
Немца.
Тог вулгарног и демагошког
приступа ја се сасвим одричем. Уопште не због тога што мислим да језуити и
масони не утичу на догађаје. Не, они несумњиво утичу – једни на једну, други на
другу страну, најчешће сасвим супротну. Него се одричем зато што то није
објашњење, него тобожње објашњење. То није позивање на узрок, него на једну од
пројава узрока. Оно човека онесвешћује ударцем по његовој манији гоњења (а она
у заметку постоји у сваком од нас). Она вара човека, сугеришући му да је он
тобоже нешто схватио мада је он уствари одведен у тамно ћоше и онесвешћен
ударцем по темену. И ако је икад постао неспособан да схвата било шта о
узроцима, то се десило управо после ове операције која га је помутила. То би
било исто као када би се болест тумачила бактеријама које су се покварено
договориле да је изазову, а уз то су свемоћне, након чега остаје само да се све
дезинфикује и да се дрхти да можда на столњаку, шпорету, бунди, који нису
дезинфиковани има на милијарде бактерија. Али бактерије нису узрок болести, оне
су само њени изазивачи. Разлог је у организму, његовој слабости, његовом
функционалном растројству. Бактериолошка анализа није дијагноза, дијагноза је
дијагноза болесног организма. То је лажан задатак – јурити свуда са лупом и
микроскопом и претварати физиологију и терапеутику у лов на бактерије (за то је
неопходна санитарија – и то учена и искусна санитарија, то јест суптилан рад
полиције, а не дилетантска и незналачка граја о свемоћи бактерија).
Речју: позивање на свемоћне,
тајне и покварене организације – ништа не објашњава. Оно прецењује снагу завера
човечанских, и сугерише страх, не дајући познање. Јер – а то је главно –
стихија живота је ирационална и невероватно сложена, а деловање завереника је
ипак – људско деловање, деловање људске намере и самовоље. Живот се креће по
тајанственим и сложеним законима природе – материјалне, психолошке, социјалне,
привредне. Ако су језуита, масон, Јеврејин и Енглез у нечему јаки, они су јаки
пре свега по томе што су проучили те законе, и зато их могу успешно користити
на своју корист – они знају законе људских страсти и слабости, законе власти,
берзе и тржишта. Ти закони су заложени у природу. Они су доступни свима, па и
нама. Зашто их ми не користимо тако вешто? Управо зато што уопште ништа не
мислимо, или мислимо о томе да је сав проблем у туђој завери. Ми смо као покварени
и лењи пастири, који нити умеју да пасу овце, нити умеју да их шишају. И све
несреће своје непостојаности, сопственог незнања, сопствене неумешности,
бескарактерности и нечасности – сваљујемо на заверу вукова из шуме. И сваки пут
кад се деси несрећа због наше колебљивости – потежемо објашњење о злој интриги
подлих завереника. Сваки пут кад се појави опасност да ће људи видети нашу
ружну њушку – почињемо да беснимо против огледала, које је зло, магијско и
тајанствено. Стари сељачки метод – на ђавола све сваљивати: “Ја сам вам зналац,
искусан, поштен, трезвен, али ми ђаво везује руке и ноге!” “Ђавоља работа”,
“везује”, “води”. То демагошко позивање на ђавољу силу ја категорички одбијам.
То није објашњење него збуњивање. То није пут према снази и победи, није
кретање по линији највећег отпора, него пут према слабости и поразу, кретање по
линији најмањег отпора.
И на крају још једна реч:
значи ли то да ја поричем деловање и утицај језуита, масона, Енглеза и Јевреја
у току рата и револуције? Не значи. Значи ли то да ја поричем сврсисходност и
неопходност научног истраживања њихове делатности? Не, не значи! Шта ја
поричем?
1. Компилаторско брбљање о
томе из друге и треће руке, ненаучно и демагошко.
2. Могућност да се тиме
објасне узроци светске и руске револуције.
3. Корист за руску националну
ствар ако било ко почне да саморазобличавање замењује – тобожњим
разобличавањима туђег злочинаштва, почиње да замењује озбиљну дијагнозу –
бактериолошком манијом гоњења (“ти си бактерија, он је микроб, свуда су
бацили!”, “ти си језуита, он је масон, они су илуминати!” – и после свега:
“Само сам ја праведник, који све то разобличава!”).
