Света Царица Александра Фјодоровна Романов
О браку и
породичном животу, изводи из дневника
Прва
лекција коју човек треба да научи и да испуни јесте стрпљење. На почетку породичног
живота откривају се како врлине карактера и нарави тако и недостаци и специфичности
навика, укуса и темперамента за које друга половина није ни подозревала да
постоје. Понекад се чини да је немогуће навићи се једно на друго, да ће
конфликти бити
вечити и безнадежни, али стрпљивост и љубав савлађују све, и два живота се
сливају у један,
племенитији, снажнији, потпунији и богатији и тај живот ће се наставити у миру
и спокојству.
Дужност
у породици јесте несебична љубав. Свако мора да заборави на своје“ја”
посветивши
себе оном другом. Свако треба да криви себе, а не другог ако нешто не иде
како
треба. Неопходни су издржљивост и стрпљење, нестрпљење може све да поквари.
Оштра
реч може да успори сједињење душа за читаве месеце. С обе стране мора постојати
жеља да
се брак учини срећним и да се савлада све што представља препреку за то. И за
најснажнију
љубав је веома потребно да се свакодневно учвршћује. Најнеопростивија
грубост
је баш у сопственом дому према онима које волимо.
Још
једна тајна среће у породичном животу јесте пажљивост једног према другом. Муж и
жена морају стално једно према другом испољавати знаке најнежније пажње и љубави.
Срећа у животу састоји се од појединих минута, од ситних задовољстава која се брзо
заборављају, од пољупца, осмеха, доброг погледа, срдачног комплимента и безбројних
малих, али добрих мисли и искрених осећања. Љубави је такође потребан њен свакодневни
хлеб.
Постоји још један важан елеменат у брачном животу– то је јединство
интересовања.
Ниједна брига жене не сме изгледати превише ситна чак ни за гигантски
интелект
највећег мужа. С друге стране, свака мудра и верна жена ће се врло радо
занимати
за послове свог мужа. Она ће пожелети да сазна нешто о сваком његовом новом
пројекту,
плану, тешкоћи и недоумици. Она ће пожелети да зна који његов подухват је
успео, а
који не, и да буде у току свих његових свакодневних послова. Нека оба срца деле
и радост
и патњу. Нека попола деле терет брига. Нека све у њиховом животу буде
заједничко.
Они морају заједно ићи у цркву, молити се једно поред другог, заједно
приносити
пред Божије стопе терет брига за своју децу и за све оно што им је драгоцено.
Зашто да
не разговарају о својим искушењима, сумњама и тајним жељама и да не помогну
једно
другом саосећањем и речима охрабрења? Тако ће живети једним животом, а не
двама.
Свако од њих у својим плановима и надама мора обавезно да мисли о оном другом.
Једно
пред другим не смеју имати никаквих тајни. Они морају имати само заједничке
пријатеље.
На тај начин ће се два живота слити у један живот и они ће делити и мисли и
жеље и
осећања и радост и тугу и задовољство и бол.
Уздржавајте се од свађе.
Немојте ићи на спавање тајећи у себи осећање гнева. У
породичном животу не сме
бити места за гордост. Никада не треба хранити своје осећање
увређене гордости и
скрупулозно мерити ко мора да тражи опроштај. Они који истински
воле не смеју да се баве
таквом казуистиком, они су увек спремни и да уступе и да се
извине.
Без Божијег благослова, ако Он не освети брак
све честитке и добре жеље другова ће бити празне речи. Без Његовог свакодневног
благослова породичног живота чак и најнежнија и најискренија љубав неће моћи да
да све оно што је потребно жедном срцу. Без благослова Неба сва лепота, радост и
вредност породичног живота могу у било ком тренутку бити уништене.
Када вене лепота лица и гаси се сјај у очима, а са старошћу долазе боре или
остављају своје трагове и ожиљке болести,
туге и бриге, љубав верног мужа мора да
остане исто онако дубока и искрена као
раније. На земљи нема мере која може да измери
дубину Христове љубави према Његовој Цркви и
ниједан смртник не може да воли с
истом таквом дубином, али је ипак сваки муж
обавезан да то чини у оној мери у којој се
ова љубав може поновити на земљи. Ниједна
жртва не треба да му изгледа превелика за
његову вољену.
Требало би да руке мужа надахнутог љубављу
умеју све да ураде. Требало би да
сваки муж који воли има велико срце. Многи
људи који пате морају наћи помоћ у правој
породици. Сваки муж жене хришћанке мора се
сјединити с њом у љубави према Христу.
Из љубави према њој он ће проћи кроз искушења
у вери. Делећи њен живот испуњен
вером и молитвом он ће и свој живот везати за
Небо. Обједињени на земљи заједничком
вером у Христа, преливајући своју узајамну
љубав у љубав према Богу они ће бити вечно сједињени и на Небу. Због чега срца троше
године на земљи срастајући се у једно, преплићући своје животе, сливајући се душама
у један савез који се може достићи само после гроба? Зашто да не стреме ка вечности
одмах?
Не само да срећа мужа
зависи од жене него и развој и раст његовог карактера.
Добра жена је благослов
Неба, најлепши дар мужу, његов анђео и извор безбројних блага:
њен глас је за њега
најслађа музика, њен осмех му обасјава дан, њен пољубац је чувар
његове верности, њене руке
су блазам за његово здравље и цео његов живот, њена
вредноћа је залог његовог
благостања, њена стидљивост је његов најбољи економ, њене
усне његов најбољи
саветник, њене груди најмекши јастук на којем се заборављају све
бриге, а њене моливе његов
адвокат пред Господом.
Жена је обдарена саосећањем, деликатношћу и
способношћу да инспирише. Ово
чини да она постаје у извесном смислу Христов
посланик с мисијом да олакша људске
патње и тугу.
Главна обавеза сваке
жене је уређење и вођење домаћинства. Она мора бити
великодушна и доброг срца.
Жена чије срце не дотиче призор несреће, која не жури да
помогне кад је то у њеној
моћи лишена је једног од главних женских квалитета, који чине
основу женске природе.
Права жена дели с мужем бреме његових брига. Ма шта да се
мужу догоди у току дана
када он долази у свој дом мора доспети у атмосферу љубави.
Други пријатељи га могу
изневерити, али женина оданост мора бити постојана. Кад
наступа мрак и незгоде
опкољавају мужа одане женине очи га гледају као звезде наде које
сијају у тами. Кад је
потиштен њен осмех му помаже да поново нађе снагу, као што сунчев
зрак диже погнути
цвет.
Исто онолико колико са временом проведеним у раду и
бригама нестаје
привлачност физичке лепоте све више и више мора да
сија душевна лепота долазећи на
смену изгубљеној привлачности. Жена увек пре свега
мора да се стара о томе да се свиђа
мужу, а не још неком. Кад су сами она мора да изгледа
још боље, а не да запостави свој
изглед зато што је нико више не види. Уместо да буде
живахна и привлачнаа у друштву, а
кад остане сама да падне у меланхолију и ћути, жена
мора да остане весела и привлачна и
кад остаје насамо с мужем у свом тихом дому. И муж и
жена морају једно другом да дају
све најбоље од себе. Њена ватрена заинтересованост за
све његове послове и њен мудри
савет по било ком питању дају мужу снагу за испуњавање
његових свакодневних обавеза
и чине га храбрим за сваку битку. А мудрост и снагу
који су јој потребни за испуњавање
светих обавеза супруге жена може да нађе само у
обраћању Богу.
