Кокот - Југо (Пучина се на широко навукла)

Кокот - Југо (Пучина се на широко навукла)

Сам на киши у ишчекивању бољега,

олуци лупају, вјетар шамара.

Небо затворено, примам ударац.

Небо затворено тонама облака,

пријатељи далеко миљама,

из поквареног мрака примам ударац.

На коњу јаше саблазан, и до пећине много трагова,

људска мудрост хоће грешке да исправља.

Вртоглавица, слаби покрет мокрог лица,

море несреће: Примам ударац.

Искушења се намножила, језа брије данима,

таман испред позорнице примам ударац.

Тако да мудрост себе поједе и до пећине мало трагова;

уска је стаза - пучина се на широко навукла!

На коњу јаше саблазан, у старим панталонама
гладан и сам, послије примљених удараца - настављам!

Музика, текст и аранжман: Младен Ковачевић и Војислав Мистовић 2006. година

Сећање на Есада Идризаја

Скоро ће 10 година од када Есад Идризај није међу нама. Тражећи по интернету моје другаре песнике, заточнике туге,  наиђох и на траг Есадове Ћутње...

Сећања ме вратише у неко другачије време... Време када смо певали Миљковића, диванили сатима у нашим песничким састанцима, тражили реч, ковали стих...

Судбине, разни потреси или шта већ, животни путеви су нам се раздвојили... Задњи пут смо се видели на барској пијаци, свратили у кафану не верујући да смо се срели, опет рецитовали и топили  тугу и муке.

О његовој збирци песама „Ћутња“  сам писао у једном подгоричком месечнику. Време и разне селидбе „украли“ су ми тај приказ... Не желим овде писати о „Ћутњи“... Она говори за себе.

Ноћас ми долазе  као ретки гости,  разне слике нашег друговања. Седељке ноћне  пуне стихова, боли, страхова и чежњи, неодгонетнутих ребуса душе, завештања предака која су га и гушила и инспирисала, те сама тајна човековог постојања која нас је одушевљавала,  заклињала, бринула...

Опет, и та вечна прича о женама која је бојaла барске јесење ноћи. Оне су нас рањавале и тако свету рађале нове стихове кроз нас.

Изгледа, без туге и јада смо ништа...

Растали смо се на тој барској пијаци, месту на којем никада пре заједно нисмо били,  уз загрљај пријатеља  не знајући да ће нам то бити потоњи сусрет... У њему сам видео ону исту бол  која је попримала трагическе облике. Полако га је убијала изнутра.

Есад, заточник косовске ветрометине, крвне освете и зачараног племенског круга своју тугу и бол на овој земљи није успео угасити...

Тог октобра 2004.  када је умро  био сам на броду. Много касније, како се то мени обично дешава, сазнао сам за његов одлазак са овога света...

Његовом смрћу изгубио сам искреног пријатеља, једног од ретких који је могао разумети моју бол, а њега је болело стално...

Есад Идризај - Ћутња

Ако је ћутање ћутња за прво слово

које се каже

ја немах шта да кажем

Ако је ћутање ријеч која се каже

ја сам говорио и прије рођења свијета

Ако је ћутање говор

ја сам говорио током цијелог вијека

Кажу да пред крај живота нијемост завлада

а ћутња обузме уста

Све је речено

да л` с болом

да л` с тугом

да л` срећом

Ако ћутња објашњава себе и ријечи

ја ћу говорити и постојати послије смрти

Ако је ћутња суд – осуда људског ума

и тијела

ја везан с ћутњом ћутим и гледам боје

неба

час сиво

час сребрно

час плаво

час тамно

час плачно

Ако је ћутња самоћа

сам

сам са собом

ја увијек бијах сам без среће и жеља

сам

сам самоћом

без рођеног

без ње

без пријатеља

Ако је ћутња да морам ћутати

јер не ваља се све рећи

јер мало је времена све да се каже

зато понешто пишем да на папиру остане

Ако сам с ћутњом дошао на овај свијет

ако нам је земља подарила благослов и

прстен и круг

моја си љубав о моја ћутљива невјесто

Томаш, Вук и ја, необично слово о Краљу Николи

Tomaš, Vuk i ja, neobično slovo o Kralju Nikoli link:

Barba Vojo: Tomaš, Vuk i ja... link

Сиви, београдски дан

Сив и облачан дан. Баш се управо сетих једног дана на океану, пуног сунца, много риба...Чисто, чисто небо, чисто море...дивота једне планете,

одабране да подучава људски род.

Смех је измамио дан од океана, у дану сивила и кише, који поезију пред врата доводи и куца.

Дани, запетљани у судбини човека.

Засузи око кад се сетим те надвечне доброте која је створила човека,

дало му битије и васпитава га, тако благо.

Живот у овом сивом дану доноси тугу и радост, то помешано осећање лепоте чезнућа за небеском отаџбином.

Зато волим сиве дане, пробуде све најлепше у мени.

---

Сиви дан је донео странца на ветру, сударили смо се у тренутку не баш одабраном за наша мала мнења, али правом и сретном, више нисмо били странци,

и осмех је завладао и стао као цар између нас.

Улични пси су ходали крајем, без сувишне реакције; жене су вадиле понешто из својих кеса, које упорно носе из продавнице, и даваху им.

Киша је лила само за ове у аутомобилима.

Сиви дан је победио лоше стихове који су побегли иза ћошка. Дао је реч  милу и јаку, пружио руку, превео немоћног, напојио жедног, један сасвим сив и добар дан.

---

Само њени кораци су тако лаки, она је вила. Њен ход је песма, животна сила мог битија.

Чувам је у дворцу од срца и не дам је ником.

Њену лепоту не може видети свако,

зашто онда да је гледају?

Хармонијом поји моју душу. Моја вила.

Господ кад споји, то је стварно једно. Слава Богу на Висини.
Међу људима добра воља.

Да љубимо једни друге.

Naslov bi bio: Noć Beogradska

Noć Beogradska

Nikad nisam ostavljao prazan papir ispred sebe, da mi spontano on, da inspiraciju. Često, jer praznog papira nikada nije bilo u mojoj kući. 

         U trenucima dok prva prolećna kiša, lenjo pada i bez ikakve najave kad bi mogla stati, čuje se lavež, usamljenog uličnog psa, zumovi i brujanja motora i ljudski koraci koji užurbano odlaze u noć.

Hteo sam nabrajati lepe dane i noći, uopšte, ne mogu više ni da pomislim na njih, kao da nikada nisu ni postojali. 

Samo proviri njen osmeh kroz ove sumorne dane, pa mi da razlog da živim, da slavim sve što je oko mene. I patnju i zagrljaj, i slavu i porugu, čoveka, dom, stradanje...

Pala je ta čudna beogradska noć, nisam je čuo dok je padala, 

uvek to čini kradom, ali se na kraju čuo  njen tresak, 

                              koji bolno i setno pogodi dušu.

Kaplje ova noć dok sedimo svoje sudbine, ponekad nas uhvati zaplet, iz nekog dobrog romana, pa se roman, ili stvarnost, preslikavaju? 

    Ko je prvi počeo taj proces?

Menja se čovek, u situaciji, u reakciji, 

                                       u dobru u zlu. 

             Postojanost, ostala pridev planina.

Umanjiti bol, zaboraviti na nju, 

kako to munjevito prolazi kroz blokove ovih zgrada, spleta ulica i sudbina.

Noć, nekako zlokobno sa vetrom, 

  okreće pravac misli, i kao česma što kaplje u daljini, izvan zatvorske sobe, nastavlja mučenjem nagrizati dušu.

Gde su se razbacale moje misli? Pronađene u zapećcima, prašnjavim… Noć je, pa se ne vide dobro, uprkos Teslinoj dobroj nameri.

Sad se više ništa ne čuje, samo razgovor vetra sa granama, krošnjama…  Kapi kiše i mokra cesta.

Mladosti

Otišla si mladosti ne znano kud

ostavila me

na milost i ne milost godinama

starosti što prijeti

grohotom se smije smrt

Otišla si mladosti

ja više nemam kud

samo potonje stranice od novina

pomeni i parastosi koje objavljuje rodbina

Mladosti

kako je bilo lijepo dok je trajalo

a moje se srce nadalo

da ćeš vječno oko mene opasati krug

I sad kad gledam ferale

zvijezde što su se zaklele da će vječno trajati

vidim mladosti nove

od junosti želje i htijenja

a sjede me vlasi ka truljenju vode

O mladosti

moje srce od slobode

pjevam ti

dok crninu pripremaju

oni koji me nisu znali

Cvijeće će položiti

oni što će kasnije

gospoji smrti život dati

Mladosti

bolje da te nije ni bilo

u jad se sve pretvorilo

prokleti čovjek naseli tužan svijet

                                                                                                        V.Mistović

Brodski dnevnik (datuma samo meni bitnog)

Napisati priču. Izvesti sve geometrijski tačno, normama književne pismenosti potkrepljeno. Onda, trčiš dok ti ne izdaju ovlašćenje pisca.

Ili pisati misli neke, bez namere da povrede, jer nose sopstvenu bol.

Jedan više, hroničar nesretnog svojeg žitija.

Uzdah iz pakla, al' i pesma sa Neba.

Skinuti okove, pokidati lance....i bezbroj drugih pokliča u obštoj buci ljudskog mišljenja.

stairway to heaven

Uzgred, brod valja banda-banda od kada smo isplovili...Pacifičko duboko more, koje peva svoju okeansku pesmu, iz bezbrojnih svetova što slave.

Smenjuju se magle, oblaci, Sunce u čudnovatom sjaju pacifičkih dana, talasi...a brod...brod je bofl roba iz Kine, drugorazredna loša kopija, pa ti sad Mićo plovi! Ništa na njemu nije na svojem mestu. Al' karavan je krenuo, zalud psi laju.

Trčimo da bi uzeli ovlašćenje za čoveka? Jurimo snove, jurimo nade i ko zna šta još.

Tražimo slike, tražimo znance i druge kulturne tehnike. Sasvim svejedno, odgovara neko iz ćoška, neljudskost je uvek ista, i tamo i ovde.

Zašto te volim?

Zašto te volim?

Jer si jedna i jedina,

nikad me nisi izdala,

znaš moje tragove, greške, dodire,

moje slutnje i strahove.

Znaš da jedino mogu biti tvoj.

Zašto te volim?

Dala si mi sve,

podarila si mi sebe,

ne haješ za moje gramatičke greške

ovog prolaznog života,

i znaš

kad me je sramota

da me pokriješ svojim krilima.

Zašto te volim?

Jer je Bog rekao to,

a svi oni koji su mislili loše,

neka im se oprosti,

jer ne znaju da

ti i ja djelimo dobro i zlo.

Zašto te volim?

Moja duša je prazna bez tebe

Ti mi daješ sve što ja jesam.

BRODSKI DNEVNIK 040113 Tu, gdje se spajaju Long Beach Boulevard i Četvrta ulica

Barba Vojo Mistović- Tu, gdje se spajaju Long Beach Boulevard i Četvrta ulica

Tu gdje se spajaju Long Beach Boulevard i Četvrta ulica

baš na tom mjestu gdje mi je počela opadati kosa

na uglu  smo sreli starog bosuna koji je polagao kablove negdje oko Kariba

stigla je misao da nikad više ne želim poći kući

gledati mrtve i ranjene

tamo gdje me čeka zalutali kuršum iz ko zna kojeg rata

Ostaću tu gdje se spajaju ove čudne ulice

ispred bara gdje mi je strava

barem ovu noć imam braću i sestre

Tu je Billy Idol okrenuo turu

sreo sam Edgara Poa

poljubio šankericu koja zna da imam više od dvadeset i jedne godine

da je novebar moj vjeran drug

i da je grad u kojem sam se rodio davno podijelio ljude

Zaboravili smo sve uz čudne zvuke blues-a i rock-a

večeras nisam prokleti stranac i nemam repove prošlosti

niko me ne poznaje

a svi me znaju i u to ime nazdravljaju

Spojili su se Long Beach Boulevard i Četvrta

pa su uhvatili krivinu

ovdje svi gotive Srbiju

par stotina milja više-manje od Rusije i Njemačke

zar je to bitno u zemlji obećanoj

sve su se razlike večeras razbježale

Ostajte ovdje

kalifornijsko Sunce je gostoljubivije od domaćeg

kad upucamo Mjesec on će se sljedeću noć opet roditi

i neće zamjeriti naše metke iz magnuma 357 koji su mu pogodili srce

Velik je pa zna da prašta

Pitao sam

kažu da Isus stanuje ovdje

pa smo podijelili zagrljaje ovu noć

Bosun  karibijanskog mora  je u povjerenju kazao -

pas se zove Maggie Mae

a liči na Suzy Q

Još par bubica i sve će biti gotovo

pa ćemo sa Džonom nanovo

Opet ista rana krvari

Smit i Veso su je večeras zaustavili

pobili smo ih sve

iako su uvijek prvi pucali na nas

Neki old stager viski pjeva blues

Sviđa mi se

jer ovdje niko ne zna ko je koga prvi izdao

Tu u Kaliforniji i stoka dobije status čeljadeta

Ostajte ovdje

tamo odakle dolazite sahrana je muzika

„učestvujem u žalosti“ viče srce puno radosti

u zemlji mrtvaka na brdovitom Balkanu

Kalifornijo ko te ne bi volio

oprala si moju bol

nema više rane

sačuvaću so

Kalifornijski bluz iz nekoliko djelova

KALIFORNIJSKI BLUZ  IZ NEKOLIKO DJELOVA 

JENNY, uljepšala noć - CAFFE "RADIO"  OAKLAND,CA

I

Opijanimo se večeras šećeru

obucimo bijele cipele i prošetajmo Kalifornijom

pucaćemo u Mjesec i dražiti crnce na žutoj liniji

tamo prekoputa benzinske pumpe

pa ćemo se smijati sa tim istim crncima

pjevati bluz koji će vjetar raznositi po ulicama

II

Opijanimo se večeras ljubavi

ubraću ti zvijezde dok diksi svira na radiju

obećava početak u smiješnim pantalonama

Ne brini

kad me zagrliš svijet ne postoji

samo vruća voda koja teče iz srca

prolaznik zbori da je to krv

III

Stvarno me nije briga

dao sam ti riječ kao jabuku

u mojem džepu nema novaca

samo olovka i komad papira

kojeg sam zamazao negdje blizu Oklanda

Kad zaspim u tvojem krilu

od učinka dobrog viskija

pa sanjam djetinjstvo u carskim bojama

znaćeš da sam sretan

jer si moja žena drug pratilac 

IV

Opijanimo se večeras medena

ovo su naša vremena

dok žicamo za pivo na korneru od ćoškova

plazimo jezik onim u jeftinim automobilima

pjevamo pjesme grešnih duša

dok nas Isus za ruku drži i sprečava

naš konačan pad

Sa nadom smo vezani

u vjeri se uklesali

dok ljubav jaše sa ponijima

na livadi gdje samo zelena postoji

Vojo Mistovic, Oakland,CA, jan. 2013.

Dokoni čovjek - Frederik T. Mistonsen (danski pomorac&poeta)

Dokoni čovjek mi je dobacio osmjeh...
Kao loptu...pa sam se igrao kao malo dijete,
neko mirišljavo popodne,
kao šuma - kad joj proljeće snagu da!
Pa sve cvijeta, pjeva:
tebi žuri u zagrljaj...
Dokoni čovjek dao mi je ruku,
u ruci srce, pjesmu za čitavu planetu.
Pa smo pjevali tebi u čast.
Dokoni čovjek zna šta mi treba,
gurnuo me tebi u zagrljaj.

I sad...
ponekad ga viđam u magluštinama
gradskog prevoza...
Uvijek otpozdravlja,
poguren ponekad,
odlazi u mrak.

30.sept.2012. 03:48

Preko ovijeh brda, oblaka
loših riječi, uvreda,
preko planina, nerazumijevanja,
osporavanja, sumnje,
blijedih tragova...
Preko mora i okeana,
loših noći, sivih dana,
stižem ti -
kao zakletva djevojačka
što čeka svojeg mornara,
kao rodna godina,
kao obećanje ljubavi
svojim kćerima i sinovima.
Dolazim ti,
sa vjetrom u njedrima
pun nevera, loših običaja,
izboranog lica, umoran.
Dolazim ti,
sa pečatom ljubavi,
ljubavi moja jedina.

Zbog tebe živim
zbog tebe i mrem.

ЛУИЂИ АНТОНИОНИ И ЈА

                     ЛУИЂИ АНТОНИОНИ И ЈА

                                                                                        (библиотека“БАГРЕМ“)

Иза лица човјечија

ко станује?

Ангео или враг?

Потоња суза,сумрак,

            још једна идеја

заплет и опоравак?

Ко се крије

иза латинице времена,

              чизме на лицу,

пије ли са извора

     ђе нема вјетрометине

или бљује ватру

      у тјескоби,страху?

Иза лица човјечија

станује туга

                станује радост,

станује ноћ

                станује дан.

Звјезда,облак и небо

ливада,цвијет и траг...

Други дан Божића 2009.

Церјак Реснички

                           

Voya Mistocone Cassabianca - Domanda

Voya Mistocone Cassabianca - Domanda  

zašto

sam ja ljubavnik tvojih snova

onaj koji drži stražu

koji vjetru odolijeva

voli svaki tvoj udisaj  korak

reci mi

zbog čega sam sam

Hodnici pod neonskim svjetlima

ključ koji zahtijeva

da otvori sva vrata

zar i od tvog srca

Ako sagorim neka ne postoji kletva

samo ćutanje riba i zaborav

Stvarno, neki kažu da i nisam bio tu

Puna su im usta administracije

boje se od nepoznatog

a nepoznato je i prolazno

kao i sekunde

na ruci umornog mornara

Odlazim – neka bude tajna

tvoja i moja

bubnjevi udaljenih madagaskarskih plemena

urlik kukavica što plijene užasom na ovom brodu....

01.09.2012. pacific

Robin Ćud: Singa(s)pur(s) ili Singapur sa tri es

21.07.2012.

Singapur, vlaga koja rastače kožu, monsunsko ludo vrijeme. 

Sparina koja razdire dušu. Večeras nikog na horizontu, 

ali primičemo se, primjetno za zvijezde. 

Uskoro, Singapur i pinki-stinki oblačina.

Pomorci se uželjeli kopna, okean je pojeo trpljenje. Volja bi da je bolja,
al' urla tijelo, nikog ne trpi.

Singapur, carstvo mašina, 

poslovne tačnosti i ljepljivog dana, čeka nas da uplovimo, 

umorni od sebe samih, 

željnih jabuke od svijeta.

slika sa broda

Zapovjednik broda SOLA Barba Siniša Puljas prenosi male tajne, velikih majstora navigacije, svom mlađem kolegi Barbi Voju Mistoviću - u blizini obale Sjedinjenih Američkih Država, poslije 12 dana Sjevernog Pacifika 21. avgust 2012.

Barba Vojo Mistović - Umorni timunjer

Umorni timunjer na provi

Umorni timunjer na provi,

barba ća je osidija i stoji gori,

neko je drugi doša' i pokupija snove,

slaga ih ka' lancane -

nevere,  gvardije i modre zore,

sve ća smo trpili odnilo je more...

Moj brevet od života isteka' je davno,

sve ća smo mislili, nije nam se dalo.

Budi me osmijeh mladoga mornara,

njemu priča nova, za me' priča stara.

Smrt me zove kroz praznu kaniželu,

zastavu moju pituraju u bijelu,

prvu ruku da' sam odavno,

kontrakt sa morem raskidan za stalno!

Izdalo me srce sinoć na manovri -

ća je volilo, patilo, plakalo i gorilo!

Barba je u tišini užga ferale –

zvijezde su to već odavno znale.

Ispratiće pomorci starog timunjera,

sablazan smrti likuje i pjeva.

Dolore puste odnile su čežnje -

timunjer je osta' sam,

                                         u zemlji pokopan.

03.june – Singapore

berthed 

Lučki radnik u Koegi (Južna Afrika) i barba Vojo Mistakis, puste gvardije: ukrcaji i iskrcaji u zimskoj afrikanerskoj noći 10.jul 2012.

Govori Kina: Vira sidro Šip Abadonović

Vira sidro Šip Abadonović

Samo jedna riječ, koliko ona pogodi...kao dvosjekli mač  učini friž na srcu...i ko zna kako će zacijeliti...Hoće li zacijeliti? Trudiš se i želiš...al'  to izgleda nije do tebe.

Razdaljina nije bitna, osjetiš kad nije dobro i tebe ovamo, na drugom kraju svijeta,  munjevito pogađa...

Nemaš oružje da se suprostaviš, nemaš ništa – kako da se boriš?

Port Louis - Mauritius,  pogled sa gangway-a broda

Sa kineskim pivom, kranovima  i kontejnerima? Možda muzikom u ušima? Džaba, srce je ranjeno i ne zaboravlja. Peče rana preko žutih kineskih mora...

Bijeli malboro, miris industrijskog sapuna, armižador zagledan u baju, barže u zalivu, zamišljam pjesmu mandarinskih vrtova.

Uskliknimo sa ljubavlju, ja bih da se derem – da ovu ranu na srcu zacijelim, da je operem – kao topla kineska kiša palubu.

Ostalo je samo malo pa da potpuno osijedim.

Dođi bliže ptico – želio bih da se upoznamo. Ne želim te povrijediti. Znam, ne vjeruješ mi – ljudska sudbina je, igrom slučaja iz vrta, postala komplikovana. Adam nije u trenutku mislio, izgleda da nisam ni ja.

Bunimo se protiv Boga, izvini ptico, to nam je nasljeđe ostavilo, čemerna faktografija.

Ja sam sin svojih očeva.

Vira sidro Šip Abadonović, takva mu sudbina. Ostaje vjeran  brodu.  Gvardija, tek šta je počela.

Ptico, kaži joj da me ne probada. Na ovom svijetu nikom nije lako, prva lekcija iz hrišćanskih svesaka. Tu stranicu, izgleda, preskače svako.

Ptico, valjda neće nevera?

10.jun 2012.

Čivan – berthed matrica