Орловача блуз

Нема нас,

отишли су незнано куд они дивни ангели Врдника

што су појали са нама улицама Богом заштићеног Београда.

Нема нас,

појела нас ријека самољубља изгубљених битака скученог житија.

Нисмо умјели праштати,

па се „добитак“ пренио у следеће коло,

ово наше угашено, хладно, ником потребно.

Једног дана неће бити јесени, каприца,

слободне воље да залупимо вратима.

Нећемо моћи тјерати из срца,

остајемо без власти,

биће само помрчина састављена од погрешног хтијења овог лудог вијека.

Логика мрзи пјесника,

а ко ће те за то питати кад позове Орловача?

Они са најмањим чиновима ће се узвисити,

ти си у овом свијету највећа.

А и пјесници су дерани,

осјећајнији су од папирних новчаница,

замисли само ту дрскост!

Кокот - Југо (Пучина се на широко навукла)

Кокот - Југо (Пучина се на широко навукла)

Сам на киши у ишчекивању бољега,

олуци лупају, вјетар шамара.

Небо затворено, примам ударац.

Небо затворено тонама облака,

пријатељи далеко миљама,

из поквареног мрака примам ударац.

На коњу јаше саблазан, и до пећине много трагова,

људска мудрост хоће грешке да исправља.

Вртоглавица, слаби покрет мокрог лица,

море несреће: Примам ударац.

Искушења се намножила, језа брије данима,

таман испред позорнице примам ударац.

Тако да мудрост себе поједе и до пећине мало трагова;

уска је стаза - пучина се на широко навукла!

На коњу јаше саблазан, у старим панталонама
гладан и сам, послије примљених удараца - настављам!

Музика, текст и аранжман: Младен Ковачевић и Војислав Мистовић 2006. година

I hope so...

I HOPE SO...

Када побјегнеш кано звијезда сјајна

пред зору што снена одлази

пратим траг и кад те више не буде

па се снови помијешани са јутром

претворе у наду што потоња умире

Када ме оставиш у сивилу облака

магли што лагано поробљава

разгрнем све те тешке мисли

покушавам да се савладам

Када коначно останем на пола пута

са киме ћемо живјети и са чим на плећима

да ли отвараш или затвараш врата

љубав је побједа збори нам пораз

                                                                         19.септембар, Церјак Реснички

Barba Vojo Mistović - barski akvareli II : homeless

barski akvareli II :              homeless

Otvara pokrov beskućnik:

čoja, mekani jastuk,

san poslije dugog dana -

nakon potopa malo daha.

Večeras tu leži sijedi gospodin,

žilave kao i on građe.

Njemu više ne trebа udobnost ovoga svijeta,

počinuo je vječno za trudove svoje.

Miriše cvijeće, budi čula…

mole se za njeg’ oni koji se boje -

s’ teškom lekcijom, al’ sa velikim dobitkom:

početak mudrosti.

Počivao u slavi!

Beskućnik se krsti,

moli i poklanja,

škrinju polako zatvara.

Smješta svoj bol u uglu na klupi,

da olakša što se od ovog svijeta skupi.

Umoran, u kapelu  došao je po san.

Песник пева

Песник пева

I

Јавни радник ће дати знак

препоручиће садржај

упакован филмски

дражесну причу о рају

У понуди целина

увод

разрада и

закључак

штос кад за мале паре завлада мрак

или само копрена

која нестане

пред погледом са Неба

светлошћу што умива

слатки предвкус вечног мира

правда  и  јава

II

Поглед дубок

видим сопствено бреме лажних жеља и хтења

и разуздану моћ контролисане гомиле

Говоре о свему и кажу да имају идеју

о циљу нико не мисли

јер се до њега долази кроз смрт

Преувеличани страх сопственог надимања

јефтина тежња најнижих побуда

сигуран жетон за заблуду

Јавни радник ће саветовати мудро

неупитан је његов глас

Све једноличне

ал' за памћење лаке речи

Ум наш а поробљен

форматиран

са опцијом ескејп

III

Хоћемо ли и ми поругати Истину

Као некад у земаљском Јерусалиму

Одрећи се Јагњета

Пригрлити аждају

Песник пева јер боли га душа

Армија силна креће у напад

Смрт их чека на непробојне хриди

Небеске љубави

Поругана хорда

спржена

пада у ад

IV

Ускочите у блато

Позива јавни радник

   Култура

Јутарњи програм

    Свеопшти систем

Пригрлите лаж као ваше наслеђе

спржене свести на аветињској цести

V

У крају летњи сумрак

људи говоре

заливају спомене на сеоске баште

Ветар шушти кроз гране

преплиће лаку ведрину дечијих гласова

Мирише њено цвеће

Куће своје у цркве претворите             

пева песму са рањене грбаче

љубљена земља моја Србија

Војислав Н. Мистовић

Путеви

  Путеви

Гдје ходе исток и запад

гдје иду сјевер и југ

у звјезданој ноћи гдје иде мјесец

(куд води цеста) куд' оде мој друг

Гдје то иде сјеверњача

куд корача цијели свијет

и бродови што морима плове

коњи на ливади птице лет

Гдје нестаде дјетињство

и куда похита младост

шта то са човјеком бива

кад мори га туга и диже га радост 
                                   
                                      барба Војо Мистовић

музика за стихове:

кликни овде

Двојка

Можеш ли ми казати ријеч утјехе,

донијети на крилу вјетра нешто другачије

од игара на срећу, ђавоље брзине, тв-а и боце дна?

Можеш ли видјети даље од јутарњих вијести,

заложити вриједније од социјалне помоћи?

Колико кошта алиби за цивилну жртву

док дрогирана посрће по велеградским парковима?

Само једна кредитна картица даје вјечни мир,

само један шампион креће у напад.

Депеш је снимио ретро, на крају шта ће све то,

рифови буцају док се на плин возимо булеварима,

   не знамо шта ћемо сатима

    док чекамо богове да легну у банци.

lomljenje

Lomljenje

 Otkuda tu,

gdje vjetrovi počinak traže

i zaplete počinju.

Klizi pomisao vjetrometinom,

reče prirodni i krotki starac.

Zar da klisuru pomjerim i vatrom

 na čistinu istjeram front,

zar da pometnju ostvarim

 zbog sebične uloge moje.

Otkuda tu

 mene muči pomisao,

kuša mi vjernost

traži da promjenim Gospodara-

koji dolazi kad mu se najmanje nadam.

Um se pogordio,laž se zacarila:

kušač pristupa,

živi da bi sasud zlobom ispunio .

  

Mladosti

Otišla si mladosti ne znano kud

ostavila me

na milost i ne milost godinama

starosti što prijeti

grohotom se smije smrt

Otišla si mladosti

ja više nemam kud

samo potonje stranice od novina

pomeni i parastosi koje objavljuje rodbina

Mladosti

kako je bilo lijepo dok je trajalo

a moje se srce nadalo

da ćeš vječno oko mene opasati krug

I sad kad gledam ferale

zvijezde što su se zaklele da će vječno trajati

vidim mladosti nove

od junosti želje i htijenja

a sjede me vlasi ka truljenju vode

O mladosti

moje srce od slobode

pjevam ti

dok crninu pripremaju

oni koji me nisu znali

Cvijeće će položiti

oni što će kasnije

gospoji smrti život dati

Mladosti

bolje da te nije ni bilo

u jad se sve pretvorilo

prokleti čovjek naseli tužan svijet

                                                                                                        V.Mistović

Вечерас ћу да те сањам

Вечерас ћу да те сањам

Вечерас ћу да те сањам

у зимској ноћи чудне тишине

и срце своје ставим уз твоје

као у школи длан у длан

Вољећу те искрено смјело

као што незлобиво воли дијете

ти си моја кост и тијело

ми смо брижна љубав ове планете

То је она прича о срећи

што трајање своје у вјечност сели

голуб јој благослов радости носи

Бог милостив што срце весели

 

Вино си мојег живота

хљеб насушни душе моје

и баш ту се пише дивота

кад једно дише за обоје

                               

 

                                   

BRODSKI DNEVNIK 040113 Tu, gdje se spajaju Long Beach Boulevard i Četvrta ulica

Barba Vojo Mistović- Tu, gdje se spajaju Long Beach Boulevard i Četvrta ulica

Tu gdje se spajaju Long Beach Boulevard i Četvrta ulica

baš na tom mjestu gdje mi je počela opadati kosa

na uglu  smo sreli starog bosuna koji je polagao kablove negdje oko Kariba

stigla je misao da nikad više ne želim poći kući

gledati mrtve i ranjene

tamo gdje me čeka zalutali kuršum iz ko zna kojeg rata

Ostaću tu gdje se spajaju ove čudne ulice

ispred bara gdje mi je strava

barem ovu noć imam braću i sestre

Tu je Billy Idol okrenuo turu

sreo sam Edgara Poa

poljubio šankericu koja zna da imam više od dvadeset i jedne godine

da je novebar moj vjeran drug

i da je grad u kojem sam se rodio davno podijelio ljude

Zaboravili smo sve uz čudne zvuke blues-a i rock-a

večeras nisam prokleti stranac i nemam repove prošlosti

niko me ne poznaje

a svi me znaju i u to ime nazdravljaju

Spojili su se Long Beach Boulevard i Četvrta

pa su uhvatili krivinu

ovdje svi gotive Srbiju

par stotina milja više-manje od Rusije i Njemačke

zar je to bitno u zemlji obećanoj

sve su se razlike večeras razbježale

Ostajte ovdje

kalifornijsko Sunce je gostoljubivije od domaćeg

kad upucamo Mjesec on će se sljedeću noć opet roditi

i neće zamjeriti naše metke iz magnuma 357 koji su mu pogodili srce

Velik je pa zna da prašta

Pitao sam

kažu da Isus stanuje ovdje

pa smo podijelili zagrljaje ovu noć

Bosun  karibijanskog mora  je u povjerenju kazao -

pas se zove Maggie Mae

a liči na Suzy Q

Još par bubica i sve će biti gotovo

pa ćemo sa Džonom nanovo

Opet ista rana krvari

Smit i Veso su je večeras zaustavili

pobili smo ih sve

iako su uvijek prvi pucali na nas

Neki old stager viski pjeva blues

Sviđa mi se

jer ovdje niko ne zna ko je koga prvi izdao

Tu u Kaliforniji i stoka dobije status čeljadeta

Ostajte ovdje

tamo odakle dolazite sahrana je muzika

„učestvujem u žalosti“ viče srce puno radosti

u zemlji mrtvaka na brdovitom Balkanu

Kalifornijo ko te ne bi volio

oprala si moju bol

nema više rane

sačuvaću so

Barba Vojo - Uvod

Puno soli oblak sivi

afrička kiša što puno ne mari

kraj u magli  sat što sporo vozi

u plesu četiri vjetra jugo najjače ošamari

Lažna nada se krije iza  mora

tamna hrid radi najavu smrti

pružiću se mrtav najviše što mogu

orkan kada huči  tad proljeće drhti

                                                                   12. april 2005.

Barba Vojo: Recital

Ispijeni ratnik, mrtva straža

huk šume, blato po nogama

neokajani koraci, vrata zaključana

nasilje u krvi, znoj po rukama.

Uplašeni pogled, pričin koji se poigrava.

Prolazne misli krnje okus rata.

Pogružen u mrak, tjeskoba u plimnim talasima -

Varka je konop po kojem smo igrali.

Bel tempo će ostati zaboravljeno sjećanje.

Ispijeni ratnik - loza koja se osušila,

u ovom ratu mrtvi su zakopali mrtve,

jesen - zalaz, kiša koja pada -

opalila je puška i uspjela iz prve.

                                                                 9.nov. 2004.

УЛАЗНИЦА ЗА САН

    УЛАЗНИЦА ЗА САН        

                                                     

Бланко оставка mademoiselle

причин лови потоње приврженике

тако их је мало

тако нас је мало

Пред понором стоји регимента

барјак свезан у чвор

анониман

нема славу Гордијеву

Покушавам mademoiselle

обратити пажњу на славу

док сам био млад

у ставу мирно покушавам mademoiselle

боље изгледати него тад

Ћути ноћ

са врхова њених капље мрак

Поета је одвећ' тужно бит'

Мademoiselle Ви сте моја

улазница за сан