Кнегињо моја,
Ах, не то, ах, не то – уздахнула је моја душа кад сам налетио
на Тристана у Вашем писму. Да се сјетим Изолде? Ви врло добро знате (боље од
било кога) да сам старе заблуде, митове и полуистине вргнуо у огањ.
Зато и Ваш став да човјек који има срца може мирно гледати
бродолом....то је кључ прелесних митова (сама ријеч мит алудирствујушчи готови
лаж) јер је истина сасвим супротна. Човјек чистога сердца у тренутку бродолома
чини све да би спасао ближње своје, полажући и живот да њих не би прогутало зло
море.
Краснопис није суштина, теорија је замка, само искуствени чин
са људима, баш кад те огребе неправда, покида ти месо са леђа – тад ако умијеш
искуствено, очима вишњим гледати, созерцаћеш љубав архиђакона Стефана.
С праздником љубов моја, молитва
праведника у рај уводи непознатим стазама. Зашто непознатим? Јер је ван логике
ума тужног свијета.
Женчина је свијет за себе, увијек се отима да буде прва, не
схватајући да је она заправо већ прва у мушкоме сердцу. Зато су понеке њене
битке узалудне, као слијепа не види суштаство, не сагледава истину јер је понос
спутава....Она је некад одлучила у рају... Јесте да је погрешно, али је
одлучила. Није схватила смисао о Божијој части. Једна је част Адамова, друга је
част Евина.
Јутрос сам шетао близу морске обале. Ведрина је отворила пут,
зимско јутро није шкртарило бојама тако да сам крепак стигао на чај и водку код
Петра Ивановича. Није се све на томе завршило. Јели смо и боршч, те кулминирали
са трагичним руско-јапанским ратом, гдје смо обојица више пута погинули и
преживјели.
Петруха збори: „Не, то су Цара обманули! Преварили да би лакше
револуције дизали. Цара су изиграли и издали они у
његовом окружењу. Пилатовско Јудин ум је побједио. Ђавољом логиком су зли
совјетници навели Государа да добрим намјеренијем учини зло и то на сопствену
штету! Штету Отачаства, јер је Он символ Отачаства“.
Зато ћемо драга кнегиње изгубити главу, јер се одричемо главе.
Нашег Цара. Тако и жена губи битку када се у домаћој цркви одрекне свога цара,
свог мужа.
Тешко ме забољела глава. То ми Господ шаље исцјељења за моју
гордост и безумље. Праштајте моја дивна свјетлости, моја Јелена Андрејевна,
полкови звијезда су ништавни крај Ваших зрака које освјетљавају моју, пуну
мрака и скорпија, душу... Спаси Бог дивна љепото земље руске.
Вјерни Ваш,
Владимир Николајевич Врангел
